Finansije i Osiguranje - Srbija

Razvoj penzionih fondova je neophodan

Razvoj penzionih fondova kao elementa trećeg stuba penzionog sistema, neophodan je kako se sadašnji, neodrživi sistem penzijsko-invalidskog osiguranja ne bi urušio i kako bi se smanjila ogromna budžetska izdvajanja za isplatu primanja najstarijih sugrađana, čiji se broj povećava, dok se broj zaposlenih u Srbiji smanjuje, osnovne su poruke sa jučerašnje panel diskusije o sektoru osiguranja i održivom razvoju Srbije, u organizaciji Danas konferens centra.

Sanja Sarić, rukovodilac grupe za hartije od vrednosti i tržište kapitala u Ministarstvu finansija, istakla je da su izmene zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima spremne i da će rasprava o njima već danas započeti u Narodnoj skupštini, tako da će za oko nedelju dana nova legislativa biti spremna. Ona je dodala da Srbija ima 1,6 miliona penzionera i manje od dva miliona zaposlenih, a da uz tako mali broj radnika po jednom penzioneru postoje i veliki rizici neplaćanja doprinosa i rasta nezaposlenosti.

- Sa oko 10 evra godišnje, prosečan građanin Srbije troši četiri puta manje od prosečnog Hrvata na penzijsko osiguranje. Ukupna imovina penzionih fondova u Srbiji iznosi 9,2 milijarde dinara i oni broje 168.000 korisnika. U Srbiji radi šest društava za upravljanje fondovima i osam penzionih fondova i, kako se pokazalo, globalna kriza je na njih uticala manje nego na druge sektore, zato što se oni u svom radu ponašaju konzervativno - dodala je Sarićeva.

Prema njenim rečima, najveće izmene zakona o penzionim fondovima odnose se na pravila o tome ko može i u kom obimu da bude njihov vlasnik, pa je tako utvrđeno da građani mogu da poseduju samo nekvalifikovano učešće, odnosno mogu da imaju samo do 10 odsto vlasništva, dok većinski udeo mogu da drže isključivo pravna lica iz finansijske industrije, odnosno banke, osiguravajuće kuće i penzioni fondovi.

Uz to, za sticanje vlasništva iznad 20 odsto, 33 i 50 odsto, potrebna je saglasnost Narodne banke Srbije, čime se domaća regulativa usklađuje sa evropskom.

- Naknada za upravljanje fondom iznosiće maksimalno dva odsto godišnje u odnosu na vrednost imovine fonda, ali kada imovina svih fondova u Srbiji zajedno dostigne 0,75 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda zemlje, ta naknada će biti ograničena na maksimalno 1,25 odsto. S druge strane, naknada koja se plaća prilikom uplate doprinosa, do sada je bila limitirana na tri odsto, a od sada će njeno formiranje biti slobodno - istakla je Sarićeva.

Kao novina, uvodi se i mogućnost da građani mogu da koriste imovinu u fondu kao garanciju za stambeni kredit. Sarićeva je dodala da se uvodi i mogućnost da članovi mogu da ulože prigovor na rad fonda, prvo društvu za upravljanje, a zatim i NBS-u. Starosna granica za povlačenje novca iz fonda podiže sa 53 na 58 godina (osim u slučaju nastanka trajne nesposobnosti za rad člana fonda) i iznos jednokratne isplate utvrđuje na maksimalno 30 odsto vrednosti investicionih jedinica člana. Time se, po rečima Sarićeve, građani destimulišu da ranije povlače sredstva, pošto je bilo primera da su pojedinci svake godine uzimali akumulirana sredstva kako bi odlazili na godišnje odmore.

Milan Kovač, direktor Dunav društva za upravljanje penzionim fondovima, naglasio je da samo 2,3 odsto stanovnika, odnosno oko devet odsto zaposlenih ulaže u penzione fondove i da je ukupna imovina fondova oko 100 miliona evra, „što nije zanemarljivo posle samo 4,5 godina rada“.

- Godišnji rast penzionih fondova iznosi 36 odsto, odnosno 2,6 milijardi dinara. Međutim fondovi opstaju na starim uplatama, pošto i pored pojedinih indicija, novi ciklus uplata još nije počeo. Tržište penzionih fondova je dosta koncentrisano sa Dunavom, Delta đeneralijem, DDOR-om i Rajfajzenom kao najvećim igračima, pa će ograničavanje naknada koje će biti uvedeno izmenama zakona doprineti sprečavanju monopolizacije. Impuls za razvoj ovog sektora došao je od poslodavaca od kojih dolazi 81 odsto uplata, dok 19 odsto čine uplate samih građana - istakao je Kovač, dodavši da je srpsko tržište penzionih fondova jedno od najnerazvijenijih u regionu.